Story of Strippy and the Soapbox

...Raspolažem s još milion nježnih i bezobraznih podataka naše mladosti, koja nas pred vlastitim očima vara i krade i napušta... (A. Dedić)

10.01.2014.

Piši, piši, samo piši...

Devet od deset psihoterapeuta iz SAD-a će preporučiti pisanje kao vid psihoterapije.

Četiri od pet homeopata će vam uz pisanje preporučiti i tablete u vidu mikroskopskih bobica.

Pet od šest amerikanaca će reći da vam nikada neće pročitati dnevnik, jer je to zavirivanje u vašu intimu. Dvanaest od dvanaest bosanaca će reći da će ipak se suzdržati od podvlačenja najzanimljivijih dijelova u vašem dnevniku. Ali neće odustati od glasnog čitanja naglas gluhoj nani u dnevnom boravku.

Dvadesetpet komšija iz 4 kuće u prosječnoj bosanskohercegovačkoj mahali će vam reći da pišete. I onda podbočeni na prozor gledati vas dok ne zamaknete iza ćoška. Onda će brzinom munje utrčati u kuću, prihvatit se interneta i bjesomučno rovariti po vašem blogu ne bi li nešto tajno i prikriveno saznali. Posebno neku slabu tačku koja će omogućiti njima da se usporede sa vama i hrane svoj mahalski, pendžersko-podbočeni ego.

U nedavno provedenom eksperimentu, u trajanju od samo par mjeseci služila sam jednom mahalskom stvoru kao uho za psihoterapiju. OnO (da ne bude zabune o spolu) je meni pričalo sve i svašta o svom životu. Većina toga je bila napuhana i u nedogled izvitoperena vremenom koje nemilice prolazi, kao kad mi je taksista rekao "ifff, moj badžo je i PRIJE RATA radio u kantonu - stručan čovjek".

Poučena mahalskom željom za traženjem slabe tačke, ja sam šutila. Tu i tamo bih i rekla nešto. Nešto poput "razmišljam da uzmem žute tapete za dnevni boravak". Moji prosto-prošireni ali u konačnici nebitni zaključci su služili za sate i sate monologa koji je u više navrata se vraćao na ono "naj ti je bolje..." Tako sam saznala da je žuta loša boja jer se brzo prlja, da tapete se ne lijepe na memli zidove, i da je bolje uzimati one koje se namaču ljepilom a ne samoljepljive. Recimo.

Nakon par mjeseci zaključila sam da je mom subjektu došao kraj psihoterapije. Sasvim slučajno mu rekoh da bi možda red bio da smanji doživljaj i da ne laže toliko. Moj subjekat i predmet mog istraživanja i višemjesečnog rada je samo uz mnoštvo bezobraština rekao da mi treba "stručna pomoć".

Od sada moj hobi se tiče isključivo pasa lutalica. Ako me i ujedu, znat ću da je to ipak zato što ih NISAM nahranila.

Image and video hosting by TinyPic

 

Story of Strippy and the Soapbox

A sada SPEKTAKL:



Moji favoriti
Strippyripi reklamica
Mrezni xxxing - Blogova

Kliknulo me vas...
241389

Powered by Blogger.ba